О БЕЧЕЈСКОЈ ГИМНАЗИЈИ

Бечејска Гимназија је школа са дугом традицијом у којој се васпитно – образовни рад изводи у објекту који је 1925. године изграђен за потребе тада основане Гимназије. Школска зграда и двориште налазе се у центру Бечеја, у Зеленој улици број 13, а део школског дворишта оспособљен је за извођење практичног дела наставе Техничке школе.

Гимназија има на располагању 7 учионица опште намене, 14 кабинета (за физику, хемију, биологију, географију, историју, математику, рачунарство и информатику, немачки језик, енглески језик, мађарски језик и књижевност, српски језик и књижевност, грађанску и верску наставу, ликовну и музичку културу), читаоницу за ученике, фискултурну салу са пратећим објектима (има и туш кабине), мултимедијални кабинет – свечану салу, библиотеку, наставничку канцеларију (зборницу), док се у дворишном делу налазе игралишта за кошарку и одбојку, а за потребе наставе физичког васпитања користе се и терени „Партизана“ за рукомет и мали фудбал. Део програмског садржаја из физичког васпитања оствaрује се и у сарадњи са Омладинским спортским центром „Младост“ у Бечеју – ученици четвртог разреда имају часове пливања на затвореном базену. Поред ових просторија за рад, Гимназија Бечеј располаже и канцеларијама директора школе, школског психолога и педагога, секретара, књиговође, као и помоћним просторима. У јесен 2003. године завршена је доградња две мање просторије за помоћно особље са чајном кухињом. Исто тако, урађена је и комплетна санација санитарног чвора како у ученичком делу, тако и професорском, а извршена је и замена оловних цеви за одвод и канализацију, као и комплетног санитарног мобилијара. Током школске 2013/2014. године извршена је и замена спољне столарије на објекту Гимназије, што је од великог значаја за школу имајући у виду стање и старост постојећих прозора. Замена је извршена уз одобрење Завода за заштиту споменика културе. Остали простор чине ходници који су довољно пространи и омогућују нормално кретање ученика. У ходницима, на паноима, организују се изложбе најбољих ликовних радова ученика и представљају научна достигнућа и информације из појединих наставних области.

Све просторије бечејске Гимназије не само што су простране и обновљене, већ су и одлично опремљене пошто се током сваке школске године посвећује велика пажња набавци средстава и учила неопходних за што ефикасније извођење наставе. Тако су сви кабинети опремљени савременом рачунарском опремом; готове све учионице имају беле табле, док су кабинетима за математику обезбеђене и интерактивне табле, а није запостављена ни сала за физичко васпитање – набављене су справе и тегови за вежбање. Много се улаже и у школску библиотеку којој се сваке школске године донирају нове књиге и стручни часописи.
Са циљем да се оствари перманентност у осавремењивању наставног процеса и ваннаставних активности, Гимназија у Бечеју своја буџетска средства улаже и у додатно стручно образовање наставног кадра и стручних сарадника тако што им обезбеђује редовно похађање семинара.

Поред одличне опремљености школског простора и колектива који стално ради на унапређењу свог васпитно – образововног рада и сарадњи са другим установама како у околини, тако и у иностранству, светлу тачку бечејске Гимназије чине и њени ученици који континуирано постижу врхунске резултате на такмичењима и који су добитници престижних награда попут плакете „Доситеја“ (Фонд за младе таленте) и „Таленти“ (Покрајински секретаријат за спорт и омладину), активно учествују у организацији манифестација са различитим бечејским установама и подстичу друштвени активизам младих.

Да Гимназија у Бечеју не спада у традиционалне школе у којима се одвија само наставни процес, већ да је место где се богати и оплемењује унутрашњи друштвени живот ученика, сведоче све њене културне и јавне активности. У првом реду могле би се истаћи остварене размене ученике са Швајцарском, Италијом, Пољском, Белгијом, Бразилом, Мађарском и интеркултуралне радионице у циљу упознавања других народа, предела и стицању позитивних искустава. Гимназијалци се редовно шаљу и у истраживачки центар „Петница“ како би усавршили своја знања из области науке и технологије. Са истим циљем, сваке школске године, организује се и манифестација „Дани науке“ у сарадњи са Универзитетом у Новом Саду где ученици имају прилике да слушају предавања угледних професора са Природно – математичког, Технолошког и многих других факултета у Новом Саду, а редовно се похађају и Сајам књига у Београду и Сајам образовања у Новом Саду. Исто тако, гимназијалци су у могућности да искажу своја интересовања кроз разне секције које се организују у просторијама школе.

Све наведене активности допринеле су томе да бечејска Гимназија буде награђена престижном Годишњом наградом и плакетом општине Бечеј, као и да је тим за екстерну евалуцију квалитета и стандарда рада оцени највишом оценом и тиме потврди да се рад у њој одвија на изузетно високом нивоу.

 

ИСТОРИЈАТ ШКОЛЕ

 

Одлуку о изградњи зграде Гимназије Бечеј донео је Општински одбор на седници 15. маја 1923. године. Зграда је изграђена продајом општинске имовине, 106 јутара земље, на основу пројекта бечејског архитекте Гиндер Јожефа.

Гимназија у Бечеју је основана 27. октобра 1925. године када је Министарство просвете својим решењем дало дозволу за рад.

Бечејска Гимназија је почела са радом 2. новембра 1925. године, након што су ученици и наставници били у Цркви на благодарењу, а после су прешли у нову зграду где је извршено њено освећење.

У новоосновану Гимназију прве године је уписано 350 ученика који су били распоређени у 12 одељења и то: четири одељења првог, по три одељења другог и трећег и два одељења четвртог разреда. За директора је постављен Никола Зорић, професор историје и географије.

            Државна реална гимназија у Бечеју, како се звала до окупације 1941. године, прво је била четвороразредна, да би јој решењем Министарства просвете новембра 1927. године било одобрено отварање петог и шестог разреда. Следеће школске 1928/1929. године добила је дозволу да отвори и седми разред, али у следеће четири године, због економске кризе у земљи и у свету, а и малог броја уписаних ученика, није било средстава за отварање и одржавање виших разреда, па је школа и даље остала непотпуна. Коначно 1933/1934. школске године бечејска Гимназија поступно прераста у осморазредну потпуну Гимназију.

            Под успешним руководством Зорића и стручног наставног кадра она се врло брзо развија. Уз помоћ Општине и грађана донатора у њој се стварају збирке учила за очигледну наставу, ђачка и наставничка библотека и обезбеђују остале потребе за нормалан рад. Већ крајем тридесетих година, а поготово у деценији пред други светски рат у њој, поред редовне наставе, постоје организоване ваннаставне активности, ученичке организације феријалаца, Црвеног крста, Аеро- клуба и слично, а у њој постоји и ђачки хор и оркестар.

            Гимназија је већ тада за своју средину постала расадник просвете и културе. У њој је било ученика из свих околних места. Ученици Гимназије у Бечеју су своја стечена знања преносили у своје породице и средине из којих потичу.

            За време окупације Гимназија наставља са радом на мађарском језику. У току рата преко 150 њених ученика налазило се у редовима бораца против фашизма, а њих 53 је положило живот на олтар слободе своје отаџбине. Тако су прве генерације младих које су стекле зрелост у овој бечејској средњој школи постале и њена трагична младост.

            После ослобађања Гимназија у Бечеју наставила је са радом 15. јануара 1945. године. Добила је нов назив: "Потпуно мешовита Гимазија Бечеј".

Од јесени 1945. године основана су, осим на српском језику, и нижа одељења са наставом на мађарском језику. 1963. године у бечејској Гимназији отварају се и виша одељења са наставом на мађарском језику. У њој се школују поред ученика из Бечеја и млади из свих околних места, па и из даљих села у Војводини.

            У овим годинама наставнички кадар под руководством искусног педагога и доброг организатора, професора Чедомира Потпарића, директора школе, у процес образовања и васпитања уноси нове и савремене методе. Све је то допринело да Гимназија у Бечеју постиже све запаженије успехе и резултате и да се уврсти међу најистакнутије школе у Војводини. То је учинило да Завод за унапређење школства Војводине 1956. године одабере, како се тада звала, Гимназију "Тодор Дукин" да буде експерименталана, тј. школа у којој ће се пре него што постане општа пракса вршити провера одређених иновација у образовању и васпитавању младих. Са пуно озбиљности и ентузијазма и наставници и ученици су прихватили кабинетску наставу, семинарске радове, изборну наставу и рекреацију у предмету физичког васпитања, наставу географије на немачком језику и све друго што је доприносило осавремењивању наставно-васпитног процеса.

Са експерименталним радом Гимназије Бечеј је упознат и УНЕСКО, чија делегација је више пута посетила школу.

            На чело Гимназије 1959. године ступа професор Василије Калезић, а 1962. године његов успешни рад наставља Урош Васин, професор књижевности.

            У периоду свога експерименталног рада Гимназија је добила читав низ значајних признања и то: награду "8. октобар" Општине Бечеј 1968. године, прву награду у акцији "Година квалитета" у средњим школама Војводине 1974. године, Златну плакету Савеза физичке културе Војводине за успешну активност у физичкој култури у периоду од 1945- 1975. године, Велику плакету Црвеног крста Војводине 1976. године, "Горански штит" за изузетан допринос развоју и унапређењу животне средине, исте године добија и Орден са сребрним зрацима за нарочите заслуге у образовању и васпитању младих и за допринос ширењу просвете и културе.

1976. године напорима Општине и многих предузећа донатора, као и одрицањем наставничког колектива опремљени су школски кабинети и збирке намештајем и училима, а ђачка и наставничка библиотека попуњена је новим књигама које су тада бројале 16.000 примерака. Гимназија је те године проглашена другом школом у Војводини по степену опремљености савременим училима и другим средствима за извођење наставе.

            Године 1977. долази до Шуварове реформе школства када Гимназија у Бечеју бива подељена на прва два разреда такозваних заједничких основа и последња два разреда усмереног образовања. Двогодишња школа усмереног образовања, иако је задржала посебно име Гимназије добила је и назив: Центар за позитивно- усмерено образовање у друштвеним делатностима "Тодор Дукин" Бечеј. Исељена је из своје зграде и смештена у зграду бивше Економске школе.

1983. године ова двогодишња усмерена школа интегрисана је са Економским школским центром и потпуно се угасила. Истина у тој поново четворогодишњој школи која је носила име Средња школа "Влада Провчи", остало је као семе одељење природно- математичке струке из кога је 1990. године никла садашња Гимназија. Она је враћена у своју зграду и наставила је рад под рукуводством директора Јована Белошева.

            У њој се у току, преко, 85 година постојања школовало више од 30.000 ученика. Они се данас налазе на радним местима широм наше отаџбине, а у Бечеју нема предузећа, установе или уопште радне организације, а да у њима не раде њени бивши ученици. Многи од њих су постали научници, уметници, књижевници, дипломате, професори, лекари, правници и други високообразовни стручњаци и руководиоци. Међу њима се налази преко 60 доктора наука и већи број професора на факултетима југословенских универзитета.

Од школске 2003/2004. године, учионице Гимназије у приземљу као и зборницу, користе ученици и професори средње економске школе. Коришћење просторија од ученика и професора економске школе се наставља и током школске 2014/2015. године.

Професорски кадар на челу сa директором мр Миодрагом Басарићем у ова економски тешка времена труди се да поврати углед Гимназији и оправда континуитет Гимназије у Бечеју.